ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ АТАМАНУ Б.К.В. одред ЈУГ, БРАНКУ АВРАМОВИЋУ

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ АТАМАНУ Б.К.В. одред ЈУГ, БРАНКУ АВРАМОВИЋУ

На сахрани, су говорили Атаман Б.К.В. Војислав Видаковић, затим Славко Никић, и рођени брат Драган Аврамовић.
Тешко је било описати величину попут Атамана Аврамовића.
Ипак, говори су били кратки и сажети, где се могло чути о великом хуманитарном раду, о великој пожртвованости и залагању за Србски народ, нашег драгог Атамана.
О његовим многобројним делима, како на Косову и Метохији тако и у централној Србији.
Ипак, даћу себи слободу да напишем и ја пар речи.
Ту слободу себи дајем само из разлога, јер сам добијао од њега задатке, да пишем у разним приликама, за потребе ширења и очувања Православља.
Био је човек великог срца, волео је Србију, и велики поштоваоц традиције и борбе за очување Православља.
Како у своје име, тако и у име многих, могу да кажем, да се такав човек ретко може срести.
Заправо, то је особа, коју Бог шаље међу нас грешне, да нас чува, пази, брани, просвећује и на Христов пут враћа и упућује.
То је човек, у чије је срце стала цела Србија, Русија, и све Православне земље.
Једна од одлика великих људи послатих од Бога, је та, да је у сваком човеку проналазио оно најбоље.
Успевао је да препозна скривене способности код људи, и пружи им прилику да себе докажу и остваре се, свако у свом домену.
Познавао је Србску историју боље него поједини историчари, и често је говорио о Србским подвизима и успесима.
Био је човек, који је своје знање, толико продубио, да је са сваким могао да поприча, без обзира на професију саговорника.
Никада се није љутио, увек насмејан и спреман за шалу.
Његова најсветлија особина је била, да је имао велико поштовање према људима.
Саговорнике је поштовао, и никада није никога гледао са висине, нити је икада наређивао.
Није ни морао, јер су сви били спремни да погину за њега. 
Такав је био наш Атаман!

Бог зна, зашто га је узео баш сада.
Вест о његовој смрти, је шокирала апсолутно све, и изазвала неверицу.
И ако су му оба бубрега отказала, и ако је дуго водио битку са болестима, он никада није деловао болестан. Никада се није жалио, никада кукао, напротив пун енергије, за нове пројекте и нова добра дела.

Бог душу да му прости.
Вјечнаја памјат.
Као што је Атаман Видаковић и рекао, видимо се Атамане, у Царству Небеском.
Моли се за нас грешне.
Ово није крај, јер си ушао у вечност.
Хвала ти на свему...